Pogledao sam u advokata, pa u njena dva sina. Stariji me je gledao s prezirom, dok je mlađi nervozno lupkao prstima po stolu. Nisam razumio šta se dešava.

„Kakav potpis? Rekla si da ćeš mi prepisati kuću i stanove!“, upitao sam.

Ona se nasmijala i gurnula papir prema meni.

„HOĆU, DUŠO! ALI PRVO DA VIDIMO KOLIKO SI SPREMAN DA PLATIŠ ZA SVE ŠTO SI OD MENE DOBIO!“

Advokat je objasnio da je automobil koji mi je kupila registrovan na njenu firmu, a da je novac koji mi je posljednjih godinu dana davala evidentiran kao pozajmica. Ukupno 48.000 evra!

„KAKVA POZAJMICA?! NIKADA NISAM TRAŽIO DA MI POZAJMLJUJEŠ NOVAC!“, povikao sam.

Tada je izvadila fasciklu s mojim potpisima. Prepoznao sam papire koje mi je ranije davala da potpišem, govoreći da su potrebni za osiguranje automobila i banku.

„Čitaj prije nego što potpisuješ, mladiću“, hladno je rekao advokat.

Noge su mi se odsjekle. Shvatio sam da sam potpisivao dokumente koje nisam ni pogledao.

Ali onda je stariji sin ustao i bijesno rekao majci: „DOSTA JE BILO! NISI NORMALNA! PRVO SI NJEMU DAVALA NOVAC, A SAD HOĆEŠ DA GA UNIŠTIŠ!“

Ona ga je pogledala i naredila mu da sjedne.

„ĆUTI! ZNAM JA DOBRO ZAŠTO JE ON SA MNOM!“

Zatim je izvadila telefon i pustila snimak mog razgovora s prijateljem. Čuo sam vlastiti glas kako govorim da jedva čekam da starica umre i da ću, kada naslijedim njenu imovinu, konačno moći da živim kako želim.

Krv mi se sledila.

„SVE SI ČULA?“, promucao sam.

„Svaku riječ! A znaš šta je najtužnije? Ja sam te stvarno zavoljela!“

Prvi put sam na njenom licu vidio suze. Ali nije odustajala. Rekla je da želi da joj vratim novac i automobil.

Izašao sam iz kuće potpuno slomljen. Sutradan sam angažovao svog advokata. Kada je pregledao dokumentaciju, otkrio je da dio papira uopšte nije bio valjano sastavljen, a da za neke navodne pozajmice nije postojao dokaz da sam pristao na takve uslove.

Uslijedili su mjeseci prepirki preko advokata. Na kraju smo postigli nagodbu. Vratio sam automobil, odrekao se svih zahtjeva prema njenoj imovini, a ona je odustala od potraživanja preostalog novca.

Mislio sam da je time sve završeno.

A onda me je, tri mjeseca kasnije, nazvao njen mlađi sin. Rekao mi je da je majka završila u bolnici i da stalno pita za mene.

Otišao sam, više iz griže savjesti nego iz ljubavi.

Kada me je ugledala, uhvatila me je za ruku i tiho rekla:

„ZNAŠ LI ŠTA JE NAJGORE? DA SI ME VOLIO MAKAR UPOLA KOLIKO SAM JA TEBE, SVE BIH TI DALA I BEZ JEDNOG POTPISA.“

Nisam imao šta da odgovorim.

Preživjela je i vratila se kući, ali više nikada nismo bili zajedno.

Danas imam 35 godina, živim kao podstanar i radim dva posla. Od onog bogatstva kojem sam se nadao nije ostalo ništa.

A najviše me boli što sam tek na kraju shvatio da sam zbog pohlepe izgubio i novac i osobu koja me iskreno voljela.

Mislio sam da sam pronašao bogatu staricu koju ću lako prevariti. Na kraju sam ja bio taj koji je ostao bez svega.